Чланци пун текст

Obnovljivi
MOP27-Dubai

Dear all,

Some of you might have received already the list of key decisions of MOP 27 which took place in Dubai, United Arab Emirates, 1-5 November 2015. They are also available from the website of the Ozone Secretariat at: http://conf.montreal-protocol.org/meeting/mop/mop-27/report.

We would particularly highlight Decision XXVII/8: Avoiding the unwanted import of products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons which has been proposed by ECA network countries. The decision invites those parties that do not permit the importation of products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons from any source to inform the Secretariat, on a voluntary basis, if they so choose, that they do not consent to the importation of such products and equipment.

In case this is applicable to your country, you may wish to inform the Ozone Secretariat accordingly.

Decision XXVII/8: Avoiding the unwanted import of products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons Noting with appreciation the historical role of decision X/9, on the Establishment of a list of countries that do not manufacture for domestic use and do not wish to import products and equipment whose continuing functioning relies on Annex A and Annex B substances, adopted by the Tenth Meeting of the Parties in November 1998, in limiting the use and furthering the phase-out of substances specified in Annex A and Annex B to the Montreal Protocol during the implementation of country programmes on phasing out chlorofluorocarbons and halons, Taking into consideration that decision X/9 covers only the substances specified in Annex A and Annex B to the Montreal Protocol, Bearing in mind that during the implementation of country programmes on phasing out hydrochlorofluorocarbons parties may take advantage of the positive experience of implementation of the main provisions of decision X/9, particularly in developing countries, by introducing bans or restrictions on the import of products and equipment containing or relying on substances specified in Annex C to the Montreal Protocol (hydrochlorofluorocarbons), Taking into consideration that some parties have already introduced bans or restrictions on the import of products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons and therefore wish to inform exporting countries of that fact through existing mechanisms under the Montreal Protocol, 1. To invite those parties that do not permit the importation of products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons from any source to inform the Secretariat, on a voluntary basis, if they so choose, that they do not consent to the importation of such products and equipment; 2. To request the Secretariat to maintain a list of parties that do not want to receive products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons, which shall be distributed to all parties by the Secretariat and updated on an annual basis;

*****************8

Decision XXVII/1: Dubai pathway on hydrofluorocarbons Recognizing the Montreal Protocol’s history of success in achieving collaborative and consensus-based outcomes and that hydrofluorocarbons (HFCs) are replacements for ozone-depleting substances that parties to the Montreal Protocol are already successfully phasing out, 1. To work within the Montreal Protocol to an HFC amendment in 2016 by first resolving challenges by generating solutions in the contact group on the feasibility and ways of managing HFCs during Montreal Protocol meetings; 2. To recognize the progress made at the Twenty-Seventh Meeting of the Parties on the challenges identified in the mandate of the contact group agreed at the resumed thirty-sixth meeting of the Open-ended Working Group (listed in annex I to the present decision,) on the feasibility and ways of managing HFCs, including development of a common understanding on issues related to flexibility of implementation, second and third stage conversions, guidance to the Executive Committee of the Multilateral Fund for the Implementation of the Montreal Protocol, enabling activities for capacity-building and the need for an exemption for high-ambient-temperature countries, and to endorse the concepts listed in annex II to the present decision; 3. To recognize that further progress still needs to be made, in particular with respect to other challenges identified in the contact group mandate, for example conversion costs, technology transfer and intellectual property rights; 4. To hold in 2016 a series of Open-ended Working Group meetings and other meetings, including an extraordinary meeting of the parties; 5. To continue consideration at the meetings mentioned in paragraph 4 above of items 6 and 7 of the agenda for the Twenty-Seventh Meeting of the Parties (UNEP/Ozl.Pro. 27/1), including the submissions set out in documents UNEP/OzL.Pro.27/5, UNEP/OzL.Pro.27/6, UNEP/OzL.Pro.27/7 and UNEP/OzL.Pro.27/8);

Decision XXVII/5: Issues related to the phase-out of hydrochlorofluorocarbons Aware that parties operating under paragraph 1 of Article 5 of the Montreal Protocol are taking measures to reduce and eventually eliminate the production and consumption of the ozone-depleting substances listed in Annex C, group I (hydrochlorofluorocarbons), Recognizing that there is some uncertainty about the future use of hydrochlorofluorocarbons by parties not operating under paragraph 1 of Article 5 after 2020 for essential uses and for servicing existing refrigeration and air-conditioning equipment, in accordance with paragraph 6 (a) of Article 2F of the Montreal Protocol, Recalling paragraphs 12, 13 and 14 of decision XIX/6, in which the Meeting of the Parties indicated that further consideration by the parties of the issues of essential uses, servicing and basic domestic needs should occur by 2015 at the latest, 1. To request the Technology and Economic Assessment Panel, in relation to Annex C, group I, substances:

(a) To identify sectors, including subsectors, if any, where essential uses for parties not operating under paragraph 1 of Article 5 may be needed after 2020, including estimations of the volumes of hydrochlorofluorocarbons to be used;

(b) To assess the future refrigeration and air-conditioning equipment servicing requirements between 2020 and 2030 of parties not operating under paragraph 1 of Article 5 and to assess whether there is a need for servicing in other sectors;

(c) To report on recent volumes of production to satisfy basic domestic needs, projected estimates of such future production and estimated needs ofparties operating under paragraph 1 of Article 5 to satisfy basic domestic needs beyond 2020; 2. To invite parties to provide relevant information to the Ozone Secretariat by 15 March 2016 for inclusion in the Panel’s assessment; 3. To request the Panel to submit its report to the Open-ended Working Group at its thirty-seventh meeting, in 2016; (This reference to the thirty-seventh meeting of the Open-ended Working Group should be understood to refer to an appropriate meeting of the Open-ended Working Group in 2016.)

Decision XXVII/8: Avoiding the unwanted import of products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons Noting with appreciation the historical role of decision X/9, on the Establishment of a list of countries that do not manufacture for domestic use and do not wish to import products and equipment whose continuing functioning relies on Annex A and Annex B substances, adopted by the Tenth Meeting of the Parties in November 1998, in limiting the use and furthering the phase-out of substances specified in Annex A and Annex B to the Montreal Protocol during the implementation of country programmes on phasing out chlorofluorocarbons and halons, Taking into consideration that decision X/9 covers only the substances specified in Annex A and Annex B to the Montreal Protocol, Bearing in mind that during the implementation of country programmes on phasing out hydrochlorofluorocarbons parties may take advantage of the positive experience of implementation of the main provisions of decision X/9, particularly in developing countries, by introducing bans or restrictions on the import of products and equipment containing or relying on substances specified in Annex C to the Montreal Protocol (hydrochlorofluorocarbons), Taking into consideration that some parties have already introduced bans or restrictions on the import of products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons and therefore wish to inform exporting countries of that fact through existing mechanisms under the Montreal Protocol, 1. To invite those parties that do not permit the importation of products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons from any source to inform the Secretariat, on a voluntary basis, if they so choose, that they do not consent to the importation of such products and equipment; 2. To request the Secretariat to maintain a list of parties that do not want to receive products and equipment containing or relying on hydrochlorofluorocarbons, which shall be distributed to all parties by the Secretariat and updated on an annual basis;

Decision XXVII/9: Data and information provided by the parties in accordance with Article 7 of the Montreal Protocol Noting with appreciation that 193 of the 197 parties that should have reported data for 2014 have done so and that 84 of those parties reported their data by 30 June 2015 in accordance with decision XV/15, Noting that 140 of those parties reported their data by 30 September 2015 as required under paragraph 3 of Article 7 of the Montreal Protocol, Noting with concern, however, that the following parties have not reported 2014 data: Democratic Republic of Congo, Dominica, Somalia and Yemen, Noting that their failure to report their 2014 data in accordance with Article 7 places those parties in non-compliance with their data-reporting obligations under the Montreal Protocol until such time as the Secretariat receives their outstanding data, Noting also that a lack of timely data reporting by parties impedes the effective monitoring and assessment of parties’ compliance with their obligations under the Montreal Protocol, Noting further that reporting by 30 June each year greatly facilitates the work of the Executive Committee of the Multilateral Fund for the Implementation of the Montreal Protocol in assisting parties operating under paragraph 1 of Article 5 of the Protocol to comply with the Protocol’s control measures, 1. To urge the Democratic Republic of Congo, Dominica, Somalia and Yemen, where appropriate, to work closely with the implementing agencies to report the required data to the Secretariat as a matter of urgency; 2. To request the Implementation Committee to review the situation of those parties listed in paragraph 1 above at its fifty-sixth meeting; 3. To encourage parties to continue to report consumption and production data as soon as figures are available, and preferably by 30 June each year, as agreed in decision XV/15;

Decision XXVII/17: Ensuring the continuation of the work of the Technology and Economic Assessment Panel, its technical options committees, the Scientific Assessment Panel and the Environmental Effects Assessment Panel Noting with appreciation the excellent work conducted by the assessment panels at the request of the parties, Noting the concerns expressed by the Technology and Economic Assessment Panel in the September 2015 addendum to its June 2015 progress report* in relation to funding issues for some experts from parties not operating under paragraph 1 of Article 5.

* http://conf.montreal-protocol.org/meeting/mop/mop-27/presession/Background%20Documents%20are%20available%20in%20English%20only/Addendum_TEAP_Progress_Report_June_2015%20final.pdf.

Recalling that the members of the assessment panels and their subsidiary bodies provide their expertise and work on a voluntary basis, Recalling also decision XVIII/5, in which the Meeting of the Parties encouraged parties, non-parties and other stakeholders to contribute financially and with other means to assist members of the three assessment panels and their subsidiary bodies for their continued participation in the assessment activities under the Protocol, Recalling further that nominations of experts to the Technology and Economic Assessment Panel and its technical options committees are made in accordance with the terms of reference of the Technology and Economic Assessment Panel, Noting the existence of the means to receive voluntary contributions, separate from the trust funds for the Montreal Protocol on Substances that Deplete the Ozone Layer and the Vienna Convention for the Protection of the Ozone Layer but managed by the Ozone Secretariat, for providing financial support for activities additional to those covered by the Vienna Convention and the Montreal Protocol trust funds; 1. To maintain the current financial support available for members of the assessment panels and their subsidiary bodies from parties operating under paragraph 1 of Article 5; 2. To request parties not operating under paragraph 1 of Article 5 that nominate experts to the assessment panels and their subsidiary bodies through their national focal points to obtain assurances or otherwise be satisfied that the nominated experts will be able to carry out their duties, including attendance at relevant meetings; 3. To invite parties to make voluntary contributions for the purpose of providing financial support, where necessary, to members of the assessment panels and their subsidiary bodies from parties not operating under paragraph 1 of Article 5 in order to support their attendance at relevant meetings; 4. That the provision of the support referred to in the preceding paragraph does not detract from the responsibility of a nominating party not operating under paragraph 1 of Article 5 to obtain assurances or otherwise be satisfied that experts that they nominate have sufficient support to carry out their duties, including attendance at relevant meetings; 5. To request the Ozone Secretariat to reinstitute administrative and organizational support for the work of the Technology and Economic Assessment Panel in order to reduce the administrative burden on assessment panel members where possible;

Decision XXVII/18: Financial report and budget of the trust fund of the Montreal Protocol Recalling decision XXVI/21 on the financial report and budget for the Montreal Protocol, Taking note of the financial report on the Trust Fund for the Montreal Protocol on Substances that Deplete the Ozone Layer for the year ended 31 December 2014,3

3 UNEP/OzL.Pro.27/4/Add. 1.

4 UNEP/OzL.Pro.27/13

5 This reference to the thirty-seventh meeting of the Open-ended Working Group should be understood to refer to an appropriate meeting of the Open-ended Working Group in 2016.

Recognizing that voluntary contributions are an essential complement for the effective implementation of the Montreal Protocol, Noting with concern that the scheduling of unbudgeted meetings may have serious implications for the fund balance, Welcoming the continued efficient management by the Secretariat of the finances of the Trust Fund for the Montreal Protocol, 897. To approve the revised 2015 budget in the amount of $6,363,557 and the 2016 budget of $6,772,162, as set out in annex I to the report of the Twenty-Seventh Meeting of the Parties to the Montreal Protocol;4

898. To authorize the Secretariat to draw down the amounts of $2,086,624 in 2015 and $2,495,229 in 2016;

899. To approve, as a consequence of the drawdowns referred to in paragraph 2 of the present decision, total contributions to be paid by the parties of $4,276,933 for 2015 and $4,276,933 for 2016, as set out in annex II to the report of the Twenty-Seventh Meeting of the Parties and to note the ongoing unsustainable depletion of the fund balance and the implications for further drawdowns after 2016;

900. To request the Secretariat to prepare scenarios for the trust fund budget, its fund balance and reserves as well as the level of contributions that may need to be paid by the parties in the near future to ensure a fund balance adequate to allow the continued work of the Montreal Protocol and present them in time for consideration by the Open-ended Working Group at its the thirty-seventh meeting5;

901. That the contributions of individual parties for 2016 shall be listed in annex II to the report of the Twenty-Seventh Meeting of the Parties;

902. To reaffirm a working capital reserve at a level of 15 per cent of the annual budget to be used to meet the final expenditures under the Trust Fund;

903. To note with concern that a number of parties have not paid their contribution for prior years and to urge those parties to pay both their outstanding contributions and their future contributions promptly and in full, particularly given that the fund balance has been significantly depleted;

904. To request the Executive Secretary and to invite the President of the Meeting of the Parties to enter into discussions with any party whose contributions are outstanding for two or more years with a view to finding a way forward and to request the Executive Secretary to report to the Twenty-eighth Meeting of the Parties on the outcome of the discussions;

905. To further consider how to address outstanding contributions to the trust fund at its next meeting and to request the Executive Secretary to continue to publish and regularly update information on the status of contributions to the Protocol's trust funds;

906. To request the Secretariat to provide, within the budget approved for 2016, administrative and organizational support to the Technical and Economic Assessment Panel;

907. Also to request the Secretariat to ensure the full utilization of programme support costs available to it in 2016 and later years and where possible to offset those costs against the administrative components of the approved budget;

908. To encourage parties to provide additional voluntary contributions to the trust fund entitled “Support of the Activities of the Ozone Secretariat” for any unbudgeted meetings;

909. In addition to the funds allocated from the core budget to cover the travel costs of representatives of parties operating under paragraph 1 of Article 5, to encourage parties to contribute to the trust fund entitled “Support of the Activities of the Ozone Secretariat” with a view to ensuring the full and effective participation of parties operating under paragraph 1 of Article 5 in the Meeting of the Parties and the Open-ended Working Group;

910. To request the Secretariat to indicate in future financial reports of the Trust Fund for the Montreal Protocol the amounts of cash on hand in the section entitled “Total reserves and fund balances” in addition to contributions that have not yet been received.

Halvart Koppen,
Coordinator of the Regional Ozone Network
for Europe and Asia,
UNEP DTIE, OzonAction Programme

Mobilna elektrana

Фотонапонски панели, ветротурбине и све приступачнији системи за складиштење енергије ускоро ће заменити централизовани модел дистрибуције електричне енергије. Колико још времена имају велике електране и шта ће их заменити?

Под притиском нових начина добијања енергије, велике електране на фосилна горива ускоро ће проћи као диносауруси које су заменили мањи и флексибилнији такмичари.

У већини индустријских земаља, уз све разлике, заједничко је све шире коришћење обновљивих извора за производњу електричне енергије, у највећој мери захваљујући употреби бројних генератора на сунце и ветар. Не узимајући у обзир економију и екологију, ова чињеница има великог утицаја на то како балансирамо производњу и потрошњу енергије. Преносни системи за сада немају складишне капацитете па зато немају ни могућност инертног одговора. Без удубљивања у ово стање, свака неравнотежа се тренутно мора решавати како би се спречиле дисторзије таласног облика и фреквенције струје напајања, два врло непожељна феномена који могу изазвати озбиљне кварове опреме и структуре производње и дистрибуције.

Електране и дистрибутивне мреже су раније биле спремне на различите моделе потрошње енергије у зависности од годишњег доба, дана у недељи, доба дана. Електрични систем у целини био је калибрисан да испуни просечне захтеве корисника и структуриран тако да прилагођава производњу енергије заустављањем и покретањем електрана, а тај процес може да траје од неколико сати до неколико дана.

Паметне мреже и паметна производња струје кључне су речи обнављања електричног система који, упркос смањеној потрошњи, представља систем који је све више под утицајем обновљивих извора енергије и развоја тржишта у погледу методологије и временске и географске расподеле енергије. Упркос конзервативним погледима великих произвођачима који сматрају да је централизован модел производње енергије озбиљно угрожен, развој децентрализоване, разуђене производње се не може зауставити и достићиће вртоглаве брзине ширењем јефтиних мобилних фотонапонских извора и електричних возила, што се може видети из неколико студија будућег развоја добијених од инвестиционих фондова и банака које су недавно привукле велику пажњу.

У многим земљама су инсталиране електране средње снаге које раде на моторе са унутрашњим сагоревањем, захваљујући једноставности одржавања мотора и великој брзини пуштања у погон. Ови мотори могу да раде или на фосилна горива (дизел, природни гас), или биогорива (биљно уље, биогас).

И на крају, већина ових студија предвиђа да ће комбинована цена соларних панела, акумулатора и електричних аутомобила, захваљујући нижим ценама и подстицајној политици, бити враћена за највише три године, почев од 2030, у поређењу са садашњиз дванаест година. Ова чињеница ће одлучивати о масовној употреби нових решења уз неопходност радикалне промене начина производње и дистрибуције електричне енергије, што је процес који траје већ неко време. У ствари, последњих година менаџери почињу да модернизују дистрибутивне мреже како би се прилагодили нових захтевима које постављају обновљиви извори, па примењују двосмерни проток енергије и даљинско управљање изворима енергије и тачкама на којима корисници и корисници/произвођачи приступају мрежи.

Данас је овај потенцијал недовољно искоришћен, али ће у будућности бити неопходно капиларно регулисање протока енергије између производње и потрошње, уз тренутно локално балансирање у различитим областима, ограничавајући до минимума пренос енергије са географски удаљених локација. Са милионима соларних панела и електричних аутомобила на пуњењу, сваки са својим акумулатором и можда резервним акумулатором у дому, целокупан систем се може водити као јединствен, флексибилан комплекс спреман да испоручи или преузме енергију према потреби, са складишним капацитетима какви су данас непознати, са великом способношћу балансирања психолошких варијација због променљивости прикључених извора и оптрећења. Али, чак и у таквом сценарију и у прелазном периоду кроз који се пролази, електране ће имати велику улогу јер ће увек бити потребна директно контролисана производња енергије којом се задовољавају сезонски врхови потрошње, изузетни догађаји и велике и непредвидиве промене. Паметни генератори струје мораће да задовоље врло специфичне захтеве. Мораће да буду ограничених димензија, даљинско управљани, са могућношћу скалирања и на првом месту безбедни и са малим утицајем на околину, јер ће бити грађени у близини индустријских зона и урбаних центара како би опслуживали ограничена географска подручја.

До данас, постројења која најбоље испуњавању ове захтеве заснована су на великим, стационарним моторима са унутрашњим сагоревањем. То је већ уходана технологија која у већини савремених начина примене (когенеративна постројења, рекуперација отпадне топлоте којом се снабдевају генератори са Ранкиновим циклусом раде са високим степеном искористивости. Ови мотори се производе како за мале електране, тако и за електране до око двадесет мегавата снаге и раде на фосилна и течна или гасна биогорива, или на више различитих врста горива како би били што флексибилнији. Типично постројење ове врсте састоји се од неколико мотора, од којих се сваки може по потреби укључивати или искључивати. До постизања пуне снаге потребно је свега неколико минута и цело постројење, када се упусти у ради, може бити даљински управљано и радити већину времена без локалног особља, које интервенише периодично за уобичајено или неуобичајено одржавање. Много оваквих постројења ради широм света, нарочито у земљама у развоју где не постоји традиционални електрични систем, па су одмах уведени модерна, децентрализована производња и дистрибуција енергије.

Carrier
Чиста енергија
Градови пацифичке Азије и даље у великој мери зависе од фосилних горива, док су градови Северне Америке и Африке, негде на средини. У овогодишњем истраживању учествовало је 308 градова са циљем побољшања стратегија борбе против климатских промена. До сада су 162 града објавила однос фосилних и чистих извора које користе. Резултати показују да градови Латинске Америке 76% енергије добијају из чистих извора, у поређењу са 59% у европским или 15% у азијским градовима.

Градови су, генерално, направили велики напредак у замени фосилних горива онима са енергијом са малом емисијом угљеника. 35% градова изјављује да три четвртине електричне енергије добијају из не-фосилних извора, док трећина градова има постављен неки циљ за употребу обновљивих извора. Санта Моника, Сан Франциско и Стокхолм су поставили циљеве од 100% обновљивих извора.

Поставила сам амбициозан циљ да Стокхолм буде не само климатски неутралан град, већ и град који до 2040. неће трошити фосилна горива“, изјавила Карин Wаннгард, градоначелник Стокхолма. „Свесна сам да град мора много да учини да би се постигао тај циљ. Стокхолм је и сада признат глобални климатски лидер, град који смањује и потрошњу енергије и емисије и отпад. Мерење нашег напретка и извештавање о томе врло су важне алатке које нам помажу да град Стокхолом и даље предводи у борби против промена климе“.

Други велики градови прелазе на добијање електричне енергије из не-фосилних извора. Канбера се обавезала да до 2020. године 90% електричне енергије буде из великих обновљивих извора, уз истовремено смањење емисије гасова стаклене баште за 40%. Град Остин се обавезао да 55% електричне енергије до 2025. године добија из обновљивих извора, а захваљујући програмима енергетске ефикасности и обновљивих извора, то је циљ који ће постићи и четири године пре рока. Хонг Конг је преузео финансијске иницијативе за подстицај енергетских компанија да инвестирају у обновљиву енергију.

Ови подаци казују да ће градови и даље прелазити на чисту енергију, при чему 96 градова предузима мере да смањи емисије угљеника у снабдевању енергијом. 86% ових градова препознаје и економске погодности у напорима за борбу против промене климе.

„Промена мреже је неопходна за помоћ градовима, а тиме и нацијама, да постигну циљеве смањења емисије угљеника постављеним прошлог децембра у Паризу“ рекла је Цлаире Бонхам-Цартер, директор одрживог развоја у АЕЦОМ-у. „Активности као што су обједињена куповина енергије из алтернативних извора, велики соларни пројекти и постављање циљева подстичу напредак“.

Цонор Риффле, директор иновација података и градова у ЦДП, додао је да један од највећих изазова градовима представља недостатак контроле над електричном енергијом и њеном производњом. Упркос томе, градови проналазе начине да направе свој енергетски микс и одмакну се од фосилних горива. Са порастом емисије гасова са ефектом стаклене баште, важније је него икада да свет искористи могућности да се у будућности ограниче емисије угљеника, што нуде градови са малом емисијом угљеника који предводе у овој транзицији.

Град Аспен, у Колораду, уз Бурлингтон, у Вермонту и Гринсбург, у Канзасу, постао је трећи град у САД који све своје потребе за енергијом задовољава из обновљивих извора.