Чланци пун текст

Privatne kompanije otimaju se za to da u Srbiji proizvode struju na vetar i sunce, ali ne i „Elektroprivreda Srbije”, koja najvljuje da se za ulaganja u vetro i solarne parkove tek sprema.

U Srbiji su potencijali za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije značajni, ali se za sada ne koriste dovoljno. Ulaganje u obnovljive izvore energije je veliko, tako da su proizvedeni kilovati skuplji od onih proizvedenih klasično, ali je izvesno da se u tu proizvodnju mora ulagati. Treba reći da se kilovati proizvedeni iz obnovljivih izvora energije otkupljuju po takozvanim fid-in tarifama, kojima države podstiču ulaganje u tu vrstu proizvodnje struje, a jedan kilovat struje proizvedene korišćenjem vetra košta 9,2 evrocenti, dok je onaj proizveden zahvaljujući solarnoj eneriji – 16,25 evrocenti, što je skuplje nego kilovat proizveden u EPS-ovim postrojenjima. Koliko košta kilovat proizveden u Srbiji veoma je teško reći jer proizvodna cena nije regulisana i određeuje se na tržištu, ali, kako kažu stručnjaci, niža je od tržišne i kreće se oko tri evrocenta, dok bi ekonomska cena mogla biti nešto viša od četiri evrocenta, koliko je na berzama u Mađarskoj. To znači da je veoma isplativo raditi sa suncem i vetrom i da bi se ulaganje isplatilo.

„Elektroprivreda Srbije” tako proizvedenu struju otkupljuje, a za sada je sama ne proizvodi uz pomoć vetra i solarne energije. Ipak, u EPS-u planiraju da ulažu u energiju vetra i sunca pa se u Kostolcu priprema projekat izgradnje vetroparka snage oko 60 megavata, s godišnjom proizvodnjom od 135 miliona kilovat-sati, kao i solarnog parka snage deset megavata, s proizvodnjom 12 miliona kilovat-sati godišnje. Okvirna vrednost projekta je oko 100 miliona evra.

I dok se EPS priprema da započne projekat izgradnje postrojenja koja koriste vetar, nedavno je u blizini Kule otvoren prvi vetropark u Srbiji, instalisane snage 9,9 megavata, s godišnjom proizvodnjom od 27 miliona kilovat-sati „zelene” energije, a uskoro se očekuje još jedan kod Vršca. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kazao je da je početak rada prvog vetroparka u našoj zemlji veoma važan jer potvrđuje dobru politiku Vlade Srbije i resornog ministarstva u oblasti energetike i snažna je potvrda da će Srbija svojim podsticajnim merama omogućiti izgradnju većeg broja elektroenergetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora. On je ukazao na to da bi do 2020. godine Srbija trebalo da poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji sa sadašnjih 21 odsto na 27 i da očekuje da će taj cilj biti ostvaren zahvaljujući podršci i podsticajima države za ulaganja u „zelenu” energiju. Po njegovim rečima, za sada su izdate energetske dozvole za gradnju postrojenja ukupne snage od oko 780 megavata, a od ukupno 1.092 megavata, koliko je planirano akcionim planom, oko 500 megavata bi trebalo da se proizvede iz vetroelektarana.

Proizvodnja električne enregije u malim hidroelektranama takođe se podstiče „fid-in“ tarifama, a kilovat košta od oko šest evrocenti pa do oko 13. U EPS-u ističu da su u toku projekti revitalizacije 15 malih hidroelektrana, starih između 35 i 80 godina, koje su u njegovom vlasništvu.

Ti projekti finansiraju se kreditom „Evropske banke za obnovu i razvoj“ vrednim 32,7 miliona evra. U septembru je potpisan ugovor vredan oko deset miliona evra za osam malih hidroelektrana, a za dodatnih sedam ponude su otvorene u oktobru i potpisivanje ugovora očekuje se do kraja godine. Predviđena je i izgradnja osam malih hidroelektrana na postojećim vodoprivrednim objektima.

Министри земаља учесница Међународне конференције о клими, која се одржава у Паризу, усвојили су споразум о ограничавању глобалног загревања, а одобрило га је готово 200 нација. Претходно је француски председник, Франсоа Оланд, позвао министре земаља учесница Међународне конференције о клими да предузму „одлучујући“ корак и усвоје „историјски пакт“ о ограничавању глобалног загревања..

Након двонедељних преговора, споразум је одобрило готово 200 земаља.

Споразум о клими предвиђа да до краја века буде ограничен раст глобалних просечних температура на испод два степена Целзијуса у односу на прединдустријски период. „Споразум о клими је усвојен. То је мали корак који може да учини велике ствари“, изјавио је домаћин скупа, шеф француске дипломатије Лоран Фабијус.

Постигнут је договор да се све земље обавежу на смањење емисије угљеника. Споразум је делимично правно обавезујући, а делимично је на добровољној бази.

У спорозаму се наводи да је опасност које доносе климатске промене много већи него што је раније било познато и прихваћено, уз обећање да ће се радити на обуздавању емисије штетних гасова са ефектом стаклене баште. „Гардијан“ пише да су челници земаља учесница Међународне конференције о клими споразумом наговестили крај ере фосилних горива.

Претходно је француски председник Франсоа Оланд позвао министре земаља учесница Међународне конференције о клими да предузму „одлучујући“ корак и усвоје „историјски пакт“ о ограничавању глобалног загревања.

„Морате да предузмете коначан, одлучујући корак који нам омогућава да достигнемо циљ“, поручио је Оланд министрима и делегатима, којима је претходно француски министар спољних послова Лоран Фабијус поднео нацрт глобалног споразума. Нови споразум замењује Протокол из Кјота, који је истекао 31. децембра 2012. Споразум који треба да ступи на снагу 2020, окупио је све државе под једним заједничким циљем – смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, са циљем да глобално загревање 2100. буде испод 2°C, са амбициозним циљем достизања 1,5°C.

Документом се такође предвиђа да се до 2020, са 100 милијарди долара годишње, помогну земље у развоју да смање емисију штетних гасова, као и петогодишње ревизије нациналних планова за смањење глобалног загревања почев од 2023.

Наука тврди да према садашњим трендовима емисије гасова са ефектом стаклене баште, свету прети загревање од 4 степена и више, што ће довести до више поплава, суша, пораста нивоа мора, ширења болести и сукоба око ресурса. Најамбициознији климатски споразум у историји Међународна заједница која је вечерас усвојила глобални споразум о клими треба да пређе „с речи на дела“ и да одреди цену за емисију штетних гасова, оценила је генерална директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард. „Париски споразум представља кључни корак пред изазовима као што су климатске промене у 21.веку. Владе у целом свету треба сада да пређу с речи на дела“, изјавила је Кристин Лагард.

Бела кућа је поздравила договор који су у Паризу постигли СAД и представници 195 земаља као „најамбициознији климатски споразум у историји“. Споразумом је постигнут „дугорочни и трајни глобални оквир“ за смањење емисија штетних гасова, наводи се у саопштењу Беле куће, преноси AП. Aмерички председник Барак Обама га је назвао „огромним“, док га је француски премијер Мануел Валс оценио као историјску победу за планету. На Твитеру се огласио и француски премијер Мануел Валс који је навео да је читав свет уједињен у Паризу за историјски споразум о клими. „Понос и одговорност за победу у корист планете“, написао је француски премијер. Британски премијер Дејвид Камерон рекао је да је споразум из Париза „огроман корак напред“ за планету. „Постижући споразум, земље света показале су шта могу учинити јединство, амбиција и упорност“, рекао је. Немачка министарка за животну средину Барбара Хендрикс поздравила је као до сада невиђено глобално достигнуће Париски споразум.

Детаљније на енглеском језику.

46. међународни конгрес и изложба о КГХ започео је интонирањем државне химне у великој конгресној дворани Сава центра у Београду. 

Господин проф. др Бранислав Тодоровић, председник Друштва за КГХ Србије, и председник Научно-стручног и Организационог одбора 46. конгреса и изложбе о КГХ, искусно је водио свечано отварање скупа на коме су говорили гг. Зоран Предић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике Републике Србије, др Милован Живковић, председник СМЕИТС-а, проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета Универзитета у Београду, проф. др Драгослав Шумарац, председник Скупштине Инжењерске коморе Србије, а од иностраних гостију скуп су поздравили г. Давид Андервуд, председник ASHRAE-а, Ина Коломбо, заменица директора Међународног института за хлађење, Мануел Гамеиро да Силва, председник Комитета за образовање и обуку REHVA-е. Испред генералног покровитеља, компаније Energy Net, из Каћа, скуп је поздравио г. Сам Чен, представник кинеске компаније GREE.

Након пленарне сесије приређен је коктел добродошлице, чији је покровитељ била београдска компанија Elcomtrade, уследила је сесија о даљинском грејању, а паралелно са њом, у Анексу В и сесија о материјалима, структурама и особинама омотача зграда.

У среду увече приређена је свечана вечера за учеснике конгреса и изложбе. Том приликом су додељене годишње награде Друштва за КГХ. Плакету „КГХ“ добили су проф. др Душан Гвозденац, Миодраг Вучевић и Милица Милинковић-Ђапа. Медаљу „КГХ“ добио је Драгомир Шамшаловић, компанија Energy Net, из Каћа, предузећа Изолир из Зрењанина и Термо плус из Београда. Повељу захвалности добила су предузећа Dravidis из Београда и Grappa, такође из Београда. Специјалне дипломе добила су предузећа SMGS, из Београда и Портал из Зајечара.

У четвртак су обе сале биле пуне од 9.00 до 19.00 часова, док су у петак учесници слушали две сесије у Анексу Б.

Гости Организатора конгреса били су студенти из Хрватске и Словеније, а њима су се у четвртак, традиционални студентски дан, придружиле колеге из Новог сада, Ниша и Београда. 

У четвртак, 3. децембра, у Сава центру одржан је састанак Управног одбора REHVA-е.

Инжењерска комора Србије уврстила је конгрес о КГХ у свој Програм обуке континуираног професионалног усавршавања по националном и европском програму и чланови ИКС су се пријављивали за сваку сесију посебно. Осим тога, чланови ИКС који су излагали рад на конгресу имају право на додатне бодове.

Више од 800 учесника слушало је преко 80 изложених радова аутора из земље и света и видело преко 130 штандова. 

Скуп је завршен опроштајним ручком и најавом 47. конгреса и изложбе о КГХ који ће се одржати од 30.11. до 2.12.2016. године.

Опширан приказ конгреса биће објављен у првом броју часописа "КГХ" у 2016. години.