Pojačani rashladni lanac

Cold Chain

Mandik je koautor izveštaja „Budalaština hrane: skrivena veza između otpada hrane, gladi i rashladnog lanca“. Dalje je rekao. „Hlađenje je najbolja tehnologija za bezbedno čuvanje hrane i kvarljive robe“. Ovaj samit je toliko važan jer pokreće globalni dijalog na temu održivog razvoja rashladnog lanca, koji za uzvrat može smanjiti otpad hrane i rastući broj stanovnika nahraniti svežom hranom sa neophodnim mikrosastojcima važnim za zdrav život i razvoj“. Rekao je: „Tokom proteklih 20 godina doživeli smo ’doba energeske efikasnosti’ – na istoj energetskoj osnovi i njenim efikasnim širenjem na održivu urbanizaciju. Energetska efikasnost je otišla daleko, ali treba postići još mnogo. Sada je vreme za ’doba efikasnosti hrane’ – na istoj osnovi izvora hrane koja je dovoljna da nahrani 10 milijardi ljudi, uz proizvodnju sa smanjenim štetnim uticajima na životnu sredinu. Potencijal za povećanje snabdevanja hranom, uz pomoć kvalitetnijeg zelenog rashladnog lanca, zaista je veliki.“

U plenarnoj sesiji dvodnevne konferencije govorili su dr Jozef Mpagalile, iz Organizacije za hranu i poljoprivredu, pri FAO, Didje Kulom, generalni direktor IIR-a i Klementina Okonor, UNEP-ov konsultant za održive lance hrane. Mpagalile je rekao da FAO razmatra osnivanje nove koalicije za rashladni lanac radi smanjivanja otpada hrane u zemljama u razvoju. Ovaj samit je podržao i nove ciljeve održivog razvoja UN koji pozivaju na veliko smanjenje otpada hrane – na nivou maloprodaje i potrošača, kao i za smanjenje gubitaka hrane u celom lancu snabdevanja hranom – do 2030. Delegati su čuli i da bi LEED standard o zelenim zgradama američkog Saveta za zelene zgrade mogao biti efikasan model za standard zelenog lanca hrane.

Evo nekoliko zanimljivih statističkih podataka izloženih na samitu.

IIR smatra da se u zemljama u razvoju 23% hrane gubi zbog nedostatka rashladnog lanca. Nova, nezavisna studija pokazuje da emisije gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju zbog otpada hrane u zemljama u razvoju mogu biti desetostruko smanjeni kada bi zemlje u razvoju koristile hladan lanac kao u razvijenim zemljama. Da je otpad hrane država, ona bi bila treći najveći izvor gasova sa efektom staklene bašte sa emisijom od 3,6 gigatona CO2. Ova studija potvrđuje da su poboljšanja sasvim moguća.

Kako kaže prof. Džudit Evans, sa Univerziteta London SouthBank, 42% otpada hrane u razvijenim zemljama događa se na nivou domaćinstva, što znači da treba podizati svest potrošača. Kampanja „Volite hranu, mrzite otpad“, koju sprovodi agencija za reciklažu WRAP, pri britanskoj Vladi, 21% doprinela je sa 21% smanjenja kućnog otpada od 2010.

David Apel, predsednik Carrier Transicold & Refrigeration Systems, rekao je: „Ne pojedemo trećinu, ako ne i više, hrane koju svake godine proizvedemo svake godine, a preko 50% hrane koju bacimo može se sačuvati pojačanim rashladnim lancem. Danas se hladi samo 10% kvarljive hrane, tako da imamo ogromne mogućnosti za smanjenje otpada hrane i njime uzrokovane emisije gasova sa efektom staklene bašte, ako poboljšamo lanac hlađenja. Kao vodeća kompanija u visokotehnološkim rešenjima na polju hlađenja, Carrier aktivno doprinosi razvoju rashladnog lanca tako što obezbeđuje platformu za komunikaciju, poput ovog samita, gde svi učesnici imaju prilike da dele iskustva, uče i grade rešenja za održive raashladne lance radi smanjenja otpada hrane“.

Na ovom događaju Carrier je uručio 10.000 dolara donacije neprofitnoj i nevladinoj organizaciji ZeroWaste SG iz Singapura, koja se bori za smanjenje otpada.