Тест за издржљивост без руског гаса

Уочи октобарског самита ЕУ, Комисија је представила прву анализу последица прекида дотока руског гаса, или чак потпуног заустављања увоза гаса у ЕУ и суседне земље.

Зима се приближава, украјинска криза тиња, Комисија је изјавила да је желела јасну слику о последицама и како их ублажити.

Тест се састојао од симулације два главна претпостављена сценарија прекида снабдевања у периоду јесен–зима (за периоде од једног до шест месеци у сваком годишњем добу):

  • ·         комплетан прекид дотока руског гаса у ЕУ и чланице Енергетске уније (Украјина, Молдавија и земље западног Балкана). Предвиђен је и комплетан прекид снабдевања кроз Северни гасовод којим руски гас испод Балтичког мора долази до Немачке;
  • ·         прекид гасовода кроз Украјину.

Прекид довода гаса кроз Украјину остаје као реална могућност све док Москва и Кијев не договоре цену гаса који Газпром продаје Украјини. Али комплетан прекид дотока руског гаса ЕУ изгледа као ноћна мора која би потрајала шест месеци.

На питање зашто је разматран сценарио потпуног прекида довода гаса и зашто баш на шест месеци, чланови Комисије су инсистирали да извештај није прогноза, већ хипотетичка анализа.

„Ако желите да испитате издржљивост свог система, једино је логично и оправдано да предвидите екстремна сценарија, са ризиком одређеним на основу више фактора од којих нису сви под контролом ЕУ“. А што се тиче периода од шест месеци, објашњено је да је посматран период септембар–фебруар, јер зиму карактерише највећа потрошња гаса. 

Кључна алтернатива – течни природни гас

У Комисији кажу да је течни природни гас (ТНГ) кључна алтернатива за снабдевање у случају озбиљног смањења увоза гаса. Јасно је, међутим, да је Комисија ставила нагласак на доступност алтернативних извора у периоду кризе, а не на цену гаса који би се увезао са друге стране – за коју се очекује да ће бити виша.

Као пример, у случају шестомесечног прекида увоза руског гаса, који учествује са 22% укупне потрошње ЕУ, мањак би се покрио већином из увоза ТНГ-а који је скупљи. Нормалан удео ТНГ-а у укупној потрошњи гаса у ЕУ је 7%, а порастао би на 33% у посматраном хипотетичком случају.

„Што се тиче комерцијалних и функционалних услова, хитно допремање ТНГ-а за време кризе је и скупо и захтева одређено време. Зато би додатне количине складиштеног ТНГ-а или неки облици предуговарања у форми „ТНГ обезбеђења“, знатно смањиле изложеност корпорација економском и организационом ризику“, каже се у извештају. 

Кооперативан и не-кооперативан сценарио

Према овом извештају, у свим сценаријима чланице на истоку и земље Енергетске заједнице (Украјина, Молдавија и земље западног Балкана) биле би најугроженије. Али ако земље сарађују и једна другу снабдевају гасом који имају, ефекти прекида снабдевања би били знатно блажи.

Без сарадње међу чланицама, озбиљно смањење снабдевања од 40% или више, на крају шестомесечног прекида одразио би се и на Бугарску, Румунију, Србију, Македонију и Босну и Херцеговину, каже се у извештају. То важи за прекид гасовода кроз Украјину и потпуни прекид снабдевања из Русије. Сличне последице би осетиле и Литванија, Естонија и Финска у случају потпуног прекида дотока руског гаса у ЕУ. Мађарска и Пољска би биле погођене, мада у мањој мери – за смањења од 30% односно 20%.

У „кооперативном сценарију“ ефекти прекида су значајно ублажени и једине земље које би озбиљно биле угрожене јесу Естонија и Финска.

У случају Украјине, земље која уобичајено троши око 50 bcm/god., од чега је 20 bcm домаће производње, овај тест је показао да домаћа производња и складиштење могу да покрију 50% до 70% потреба. Увоз из ЕУ би Украјини могао делимично да покрије мањак гаса, каже се у извештају. Али остаје нејасно како би суседи Украјине, чланице ЕУ, Пољска, Словачка и Мађарска, испоручили гас Кијеву ако га и они немају. 

Попуњени складишни капацитети

У извештају се јасно каже да ЕУ сада има око 90% попуњених складишних капацитета. Pa ипак, каже се да би дуготрајна криза и врло хладна зима брзо испразниле те резерве и да би требало куповати гас из алтернативних извора ради задовољења потреба. 

Смањење потрошње

У случају кризе, од земаља чланица се тражи да смање употребу гаса у индустрији или за производњу електричне енергије. Где год је могуће, треба прећи на алтернативна горива, као што су биомаса или мазут. Системи даљинског грејања у већини угрожених земаља најчешће раде на гас, али би требало да пређу на мазут. Напоменуто је да у Србији или Босни и Херцеговини нема довољно залиха мазута иако трећина топлана може да пређе са гаса на мазут.

 

Неколико националних извештаја спомиње могућност преласка са гаса на електричну енергију, или размену гаса и струје са суседним земљама. Грчка, на пример, може да увози струју из Бугарске која је има релативно много, а да упумпава увезени ТНГ Бугарској која нема такав терминал.